Da li ste se nekada zapitali zašto nas sedenje pored vode opušta, gledanje u jezero i more odmara oči, a kupanje relaksira i umiruje?
Prema novim istraživanjima kognitivne neurofiziologije sada naučnici kvantifikuju i pozitivne kognitivne i fizičke efekte vode. Posmatranje vode dovodi do poboljšanog osećaja fizičkog zdravlja i blagostanja, a kontakt sa vodom izaziva meditativno stanje koje nas čini srećnijima, zdravijima, smirenijima, kreativnijima. Još od egipatske, indijske i rimske civilizacije, terapeutski su se ljudi potapali u vodu. U srednjem veku i kasnije, mesta poput Baden-Badena i Evijana su slavila fizičke i mentalne benefite pijenja i kupanja u svojim lokalnim vodama.
Danas postoje i istraživanja koja potvrđuju ono što ljudi znaju oduvek: Potapanje u vodi umanjuje stres, uglavnom zbog usklađivanja uticaja simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema. Istraživanje iz 2006. je dokazalo da spa kupke znatno umanjuju nivo kortizola. Druge studije su pronašle da tople kupke i petominutni topli tuševi mogu merljivo umanjiti nivo anksioznosti. A hidroterapija dokazano pomaže da se smanji psihološki stres i fizički simptomi reumatoidnog artritisa među 139 ispitanika.
Balneoterapija (lat.balneum „kupka“ + terapija) je oblik hidroterapije gde se pored upotrebe vode koriste i etarska ulja, lekovito blato i biljni ekstrakti.
Ukoliko se svi navedeni sastojci koriste u kombinaciji sa morskom solju, efekat na ljudsko telo postaje višestruk. Poznato je da morska so smanjuje rizik od infekcija i obnavlja ćelije, te podstiče razmenu minerala i toksina.
Značaj savremene balneoterapije je u svetu tokom poslednjih godina posebno naglašen, pre svega u sklopu preventivne medicine, promocije zdravog stila života, postizanja duhovne i telesne ravnoteže i poboljšanja kvaliteta života u savremenom stresnom okruženju.
Mnogo je razloga za primenu balneoterapije. Njenom primenom dolazi do povećanja telesne temperature, što pomaže u borbi protiv štetnih bakterija i virusa. Poboljšan protok krvi olakšava izbacivanje toksina i podstiče prokrvljenost. Kupanje u toploj vodi pospešuje metabolizam i ubrzava varenje, pomaže normalizaciju nervnog sistema. Često je nezamenljiva u ublažavanju tegoba reumatskih bolesti.
Temperatura vode je bitan faktor za terepeutsko dejstvo kupke.
Vruće kupke (oko 38° C) su dobre za pojačavanje rada znojnih žlezda, što je dobro ako imate prehladu ili grip. U takvu vodu je poželjno staviti kupku sa etarskim uljima timijana, žalfije, ruzmarina i eukaliptusa.
Opuštajuće kupke (29 – 34°C) služe za smirenje i opuštanje, a najbolje je u kombinaciji sa etarskim uljima jasmina, citronele, runolista i narandže.
Okrepljujuće kupke (18 -24°C) stimulišu, razbuđuju i osvežavaju. Osvežavajuća eterična ulja lavande i narandže u ovoj kupki pružaju osećaj svežine, balansa i mira celog tela.
Danas na tržištu postoji veliki broj kupki sa etarskim uljima. Izbor kupke je veoma važan. U većini kupki, etarska ulja isplivaju na površinu vode, koncentracija ulja u površinskim delovima vode je veća, što može dovesti do iritacije i peckanja. Potrebno je odabrati kvalitetnu kupku, koja omogućava ravnomernu disperziju etarskih ulja u vodi, čime se obezbeđuje i nega kože. Zahvaljujući patentiranoj balnosome® formulaciji omogućava se ravnomerna disprezija etarskih ulja u vodi, čime se ozbezbeđuje nega i ishrana kože, te je veoma važno birati kupke koje u sebi imaju balnosome® efekat. Bitan faktor u izboru je i koncentracija etarskog ulja u kupki – preporučena terapeutska koncentracija etarskog ulja je od 8-10%, dok većina dostupnih kupki ima koncentraciju etarskog ulja od 1-2%.